Sat kao investicija: kako prepoznati vrednost

Vreme čitanja: 3 minuta

Šta vas čeka u ovom tekstu

1. Mehanički ili kvarcni: razlika koja menja sve
2. Zašto neki satovi rastu u ceni
3. Šta proveriti pre kupovine
4. Greške koje prave početnici kolekcionari

Piše Tihomir Stanišić

Oktobar 2017, Njujork.

Na aukciji se prodaje jedan čelični Rolex Daytona, model koji je 1968. koštao oko 300 dolara.

Licitacija je trajala dvanaest minuta.

Konačna cena: 17,75 miliona dolara.

Sat je pripadao glumcu Polu Njumenu, i to je jedina razlika između njega i hiljada istih satova iz te godine.

Ta razlika, priča koju sat nosi, vredi više od zlata, dijamanata i svega što na njemu blista.

Zato ovaj tekst ne govori o tome koji sat je najskuplji, već o tome kako da prepoznate onaj koji će vredeti više sutra nego danas.

Mehanički ili kvarcni: razlika koja menja sve

Kvarcni sat je precizniji.

Mehanički sat je vredniji.

Zvuči nelogično, dok ne pogledate unutra.

Kvarcni sat pokreće baterija, a mehanički opruga koju navijete rukom ili pokretom zgloba.

Dobar mehanički sat greši par sekundi dnevno, i to je tehnički poraz od kvarca.

Ali kad je 1970-ih jeftini kvarc stigao iz Japana, švajcarska industrija je za petnaest godina izgubila oko dve trećine radnih mesta.

Preživeli su samo oni koji su prestali da prodaju tačno vreme i počeli da prodaju zanat.

Zato danas vredi ono što se pravi rukom, sporo i u malom broju.

Kvarc pokazuje vreme.

Mehanika ga čuva.

Zašto neki satovi rastu u ceni

Februar 2021.

Patek Philippe ukida svoj najtraženiji model, čelični Nautilus 5711, sat na koji se u salonu čekalo koliko je i proizvođen, deset godina.

Cena u prodavnici: oko 30.000 dolara.

Cena na tržištu istog meseca: oko 90.000.

Ništa se na satu nije promenilo, samo je nestala mogućnost da ga sutra kupite.

To je prva formula: retkost bez najave.

Druga je čudnija.

Crni brojčanici Rolexa iz pedesetih i šezdesetih imali su grešku u zaštitnom laku, pa su na suncu godinama polako prelazili u braon, boju karamele.

Fabrički defekt.

Kolekcionari ga zovu tropski brojčanik i za njega plaćaju više nego za savršeno očuvan primerak, jer su svaka dva različita.

Treća formula je ona sa početka teksta: nečije ime i nečija priča.

Njumenov Daytona nije bio redak model, bio je jedini koji je on nosio.

Šta proveriti pre kupovine

Prvo pitanje nije koliko košta, već šta je na njemu menjano.

Brojčanik nosi najveći deo vrednosti, i ovde je stvar obrnuta od zdravog razuma.

Sat kome je neko obnovio izbledele oznake i svetleću boju na kazaljkama izgleda lepše, i vredi manje.

Isto važi za kućište.

Poliranje skida mikroslojeve metala i zaobljuje oštre ivice koje je sat imao kad je izašao iz fabrike, i iskusan kolekcionar to vidi golim okom.

Dobar savet: kad neko kaže da je sat „kao nov“, pitajte zašto.

Ostaje papirologija.

Serijski broj na kućištu, broj mehanizma i broj u garantnom listu moraju da se poklapaju.

Sat sa jasnom istorijom vlasništva uvek vredi više od identičnog modela bez ikakvog traga prošlosti.

Greške koje prave početnici kolekcionari

Najskuplja greška se ne pravi pri kupovini.

Pravi se pri prodaji.

Steve McQueen, Paul Newman, Eric Clapton, svi su nosili satove koji su decenijama kasnije postali legende, ali njihovi prvi vlasnici su ih uglavnom prodali kao polovnu robu.

Strpljenje je jedina strategija koja se dosledno isplatila.

Druga greška je kupovina priče umesto sata.

Ubedljiv prodavac bez dokumentacije je samo ubedljiv prodavac.

Treća greška je najčešća: gledanje na sat kao na akciju.

Satovi u proseku rastu sporo, prošle godine oko 5 odsto, a većina modela iz prodavnice nikad ne dostigne ni cenu po kojoj je kupljena.

Zato pravi kolekcionari kupuju ono što bi nosili i da nikad ne poraste u ceni.

Ako i poraste, to je bonus.