Kako izabrati prvu cigaru i ne pogrešiti

Vreme čitanja: 4 minuta

Šta vas čeka u ovom tekstu

1. Blaga, srednja, jaka: šta to zapravo znači?
2. Znaci dobre cigare pre nego što je zapalite
3. Ritual paljenja koji retko ko radi kako treba
4. Šta izbeći kada probate prvu cigaru?

Piše Tihomir Stanišić

Februar 1962, Bela kuća.

Džon Kenedi zove svog portparola i traži mu jednu uslugu: da do sutra ujutru nabavi 1.200 kubanskih cigara.

Portparol ih pronalazi po celom Vašingtonu i donosi ih do jutra.

Kenedi ih prebroji, zahvali se i potpiše dokument koji je čekao na stolu.

Embargo na svu robu sa Kube, uključujući cigare.

Čovek koji je zabranio kubanske cigare celoj Americi prvo je obezbedio zalihu za sebe.

Cigara ume da izazove takvu lojalnost, ali samo ako je prva bila dobra.

Ovaj tekst je tu da vaša prva bude dobra.

Blaga, srednja, jaka: šta to zapravo znači?

Boja cigare vam ne govori koliko je jaka.

To je prva zabluda, i najčešća.

Tamna, skoro crna cigara zvana maduro često je slađa i mekša od svetle, jer je njen omotač duže fermentisao, a ne zato što ima više nikotina.

Jačinu određuje položaj lista na biljci.

Duvan raste u spratovima: listovi sa vrha, zvani ligero, dobijaju najviše sunca i nose najviše ulja i nikotina, dok listovi sa dna, volado, gore lako i daju blag ukus.

Majstor koji mota cigaru bira koliko će kog sprata staviti u punjenje, i tako pravi blagu, srednju ili jaku.

Postoji i drugi trik koji zbunjuje početnike.

Deblja cigara je obično blaža od tanje, jer dim kroz širi kanal prolazi hladnije i sporije.

Zato je klasičan savet za prvi put deblja i kraća cigara, formata robusto, dužine oko 12 centimetara.

Najsigurniji izbor su cigare sa omotačem iz doline reke Konektikat u Americi, gde se duvan uzgaja ispod platnenih šatora da bi list ostao tanak i svetao.

Kremasto, blago, bez udara.

Prva cigara ne treba da vas obori.

Treba da vam pokaže zašto se Čerčil nije odvajao od svojih osam do deset dnevno, do te mere da danas jedan format cigare nosi njegovo ime.

Znaci dobre cigare pre nego što je zapalite

Dobra cigara se prepoznaje pre plamena.

Omotač je samo jedan list, ali nosi veliki deo ukusa i skoro ceo prvi utisak, pa ga pogledajte kao kožu.

Treba da bude gladak i blago uljast, bez debelih vena, mrlja i pukotina.

Zatim stisnite.

Cigara treba da popusti pod prstima i vrati se, kao svež hleb.

Tvrda kao olovka znači da je presušila, a meka i sunđerasta da je čuvana u previše vlage.

Duvan je živ i traži tačne uslove: pušači ih pamte kao pravilo 70/70, 70 odsto vlažnosti i 70 stepeni Farenhajta, što je oko 21 celzijusa.

Cigara koja je nedelju dana stajala na polici prodavnice bez humidora već je izgubila polovinu onoga zbog čega ste je kupili.

Prinesite je nosu, bez paljenja.

Zemlja, drvo, kakao, blaga slatkoća.

Ako miriše na sirovo seno, duvan nije dovoljno fermentisao, a ako miriše na amonijak, nije dovoljno odležao.

I još nešto što retko ko zna: kvalitetan duvan pre motanja odležava i po dve do tri godine, baš kao rakija u buretu.

Kupujete strpljenje, ne list.

Ritual paljenja koji retko ko radi kako treba

Prvi rez uništi više cigara nego bilo šta drugo.

Na vrhu cigare nalazi se kapica, mali komad lista koji drži omotač na okupu.

Rez ide tik iznad linije kapice, dva do tri milimetra, ne više.

Dublje od toga i omotač počinje da se odmotava dok pušite.

Zatim plamen.

Nikad obična upaljačka tečnost i nikad sveća: oba ostavljaju miris koji nadjača duvan.

Butanski upaljač ili drvena šibica, i to tek pošto sumpor sa glave izgori.

Cigaru držite pod uglom, iznad plamena, ne u njemu.

Okrećite je polako dok se ceo obim vrha ne zažari ravnomerno, što obično traje duže nego što vam se čini.

Tek onda prvi dim, kratak i lagan.

Sada najvažnije.

Dim se ne udiše.

Ostaje u ustima nekoliko sekundi i pušta se, a nikotin se upija kroz sluzokožu, ne kroz pluća.

Ritam je jedan dim u minutu, otprilike.

Robusto traje 45 minuta do sat vremena, i to vreme je cela poenta.

Šta izbeći kada probate prvu cigaru?

Najveća greška je izabrati jaku cigaru jer jaka zvuči ozbiljno.

Rezultat je vrtoglavica, mučnina i odluka da cigare nisu za vas, doneta na osnovu pogrešnog uzorka.

Druga greška je brzina.

Ko povlači dim svakih deset sekundi pregreva duvan, a pregrejan duvan postaje gorak.

Ako se to desi, spustite cigaru na minut i lagano dunite kroz nju, da se izbaci ustajali dim.

Treća greška je pepeo.

Ne otresa se kao kod cigarete, jer sloj pepela štiti žar i hladi dim, pa ga pustite da poraste do dva centimetra pre nego što sam spadne.

Četvrta je piće.

Kafa i jaki kokteli guše blagu cigaru.

I poslednja greška, najtiša: ugasiti cigaru gnječenjem.

Cigara se ne gasi.

Spusti se u pepeljaru i pusti da se sama ugasi, za minut ili dva.

Ko je naučio to, naučio je i sve ostalo.